Завршена четврта сезона у земљи излазећег сунца,( да прескочио сам једну) и на истоку ништа ново, као ни на западу.
Апертура, класика, као да ће неко да ми отме пролећну титулу, нунка пасаран децо, иако на први поглед делује густо али, верујте ми на реч, то нико сем мене не мож да освоји па бог.

Клаусура, као по обичају Брат Фићаденти,

са којим се мазим и пазим и хвалим и кумим и братим, сем кад се кољемо на терену, а тога је било превише ове сезоне, само да могу да му отмем једног магичног регена а после, нек си јебе матер.

Јамазаки-Набиско куп, ја против брата рођеног, Фићадентија, против којег сам одиграо бога оца утакмица ове сезоне, у сваком такмичењу, сем наравно Светског Клубског Шампионата илити ,,СК(Р)Ш"-а, свугде сам натрчао на њих, и свугде сем у клаусури сам их опрао, али, ето, после изгубљене текме од њих у јесењем делу шампионата сам испао из јесење трке, и завршио лоше, што ме је умало коштало титуле, зато што ми је Кашива седела иза увета ове године и до задњег кола сам морао да гризем да бих узео прво место.

После тога сам опет растурио Фићадентија у Гранд финалу сезоне. Отео сам му још и Ксерокс куп- неки комјунити шилд, шта ли је, још напочетку сезоне. Купови овде носе крш пара, мислим крш, за ове стандарде крш.
На интернационалној сцени је било свашта.

Узео Азијску ЛШ, иако сам се после првог полувремена са Лекивајом? како ли се већ изговара, да кажем право усрао, пола тима ми је било на репрезентативним текмама, а они ми за пола сата шукну два комада на брзину, хвала богу за друго полувреме и реванш текму финала, где сам их КОНАЧНО ошурио ко прасиће, џаба вам Пацинијевих триес голова и његова палта која је већа од пола мог вејџ буџета, кад ви дођете мени на ноге за реванш, ту вам посо гарант не ваља.

Сагура Банк- неко јапанско-јужноамеричко такмичење, шта ли је, ту сам из контри ојадио Бока дебил Јуниорсе, џабе су се у другом полувремену копцали, није им било спаса.
Е сад оно главно, Стигнем на ,,СК(Р)Ш", ојадим неке африканце и погодите кога добијем...

Реко угасио сам, има да напуне мрежу до пречке, мамицу им погану.
Али, ударио их компласенци и ОПА, па-па Чмарселоно, па-па.
Натрчим на Гремио, који игра онај одвратни 4222 систем са деведесет задњих везних.
Био сам пресрећан кад сам прочитао да им је погинуо Гастон Гил Ромеро, реко један мање задњи везни, и лепо је почело, ал су ме до краја из прекида сахранили, шта да радим.

Имам ја вренмена за вас, кад сам могао да играм дваесиосам сезона и да будем непоражен десет година у ,,СК(Р)Ш"-у за редом, нећете ни сада да ме зезате дуже од петнаест сезона.
Боготац и како каже Луди, мајстор свега, Сео Мјун-Вонг

Комаи, будала, али ове године, докторирао кросинг.

Тарик, њањав ми је у лиги, а нико не да се испружи петнаес милијуна да ме реши беде, мада добар је.
Сећате се оног малог што сам га помињао да ћу да га отмем Гамби, и отео га. Биће под њега нешто.

Купио сам погрешног Такагија бем се у ентер дугме, онај други којег сам планирао је најбољи асистент лиге неколико сезона за редом, ал сад да хебем.

Онај Мали што сам га отео још одавно је процветао, баш, као и неколицина отетих регена, али овај се баш истиче, да га уваљам за дес+ милиона и да решим проблеме са деградацијом фасилитиса.

Деда Кођи, докторски, класика, овај човек је Цар.

Пази мене, Ворлд Клас...идем да се убијем одма.

Мада, колико сам се само свађао са овим мајмунима из управе, ништа чудно, једва сам успео да завршим два курса за четри године, једва, мало прође па се поџапамо. Има славим три дана када неко буде заменио прешједника тренутног, пошто ми овај опасно иде на нерв.
Поздрав
Балкански Oyabun