Прву атлетску секцију основало је Гимнастичко друштво Душан Силни 1908. године. Хроничари су забележили да је у Србији 2. јуна 1908. у београдском Кошутњаку одржано прво такмичење на стази од 3.000 метара, у огранизцији Душана Силног, приликом новинарског конгреса исте године. Победио је књижар Александар Поповић, други је био Момчило Вељовић, а трећи Светислав Ђорђевић.
За даљи развој атлетике и спорта уопште у Србији, било је значајно оснивање Српског олимпијском клуба 14. фебруара 1910. године. Иницијатори су су били официри који су се претежно школовали у иностранству и они су сачињавали прву управу. Временом су у њу ушли и истакнути спортисти, цивили, као др Ђорђе Нешић, инж. Милош Радојловић, др Јеврем Пантелић и др. Клуб је имао опдружнице у многим местима Србије. Међу многим приредбама које је организовао била је „велика пешачка трка“ на стази Обреновац—Београд (34 км) приређена 2. маја 1910.. На старту у Обреновцу се окупило 97 тркача, а на циљ је стигло 27. Најбољи је био књижар Александар Поповић, други Љубомир Урошевић, а рећи Душан Милојковић.
Од свега што је учинио у корист српског спорта најзначајније је било што је Српски олимпијски клуб (од 1912. комитет), који је у Душану Силном наилазио на велику опозицију, организовао прво учешће српских спортиста на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму.
Том приликом Српски олимпијски комитет 4. маја 1912. је примљен за члана Међународног олимпијског комитета (МОК), када почиње српска олимпијска историја. Да би извршио избор учесника, Комитет је 20. маја 1912. организовао у Кошутњаку квалификације у спринтерској дисциплини 100 метара уз учешће већег броја атлетичара. Трчало се на ливади, где је стаза била ограђена конопцима. Победио је члан Душана Силног и бивши фудбалер београдског БСК-а Душан Милошевић, који је стазу прешао за 12 секунди.
Изборна трка за маратонску трку приређена је 27. маја на стази Обреновац — Кошутњак (33 км и 994 м), па је због нешто краће стазе у Кошутњаку трчано неколило кругова. Победио је редов XVIII. пука Драгутин Томашевић, родом из Бистрица код Петровца на Млави у времену 2 сата и 52 минута.
Уз помоћ владе Душан Милошевић и Драгутин Томашевић су учествовали на 5. Летњим олимпијским играма у Скокхолму. Милошевић је у 23. јуна 1912. у квалификацијама трке на 100 метара у осмој групи је стигао трећи и био елиминисан из даљег такмичења. Томашевић је 1. јула наступио у маратону и од 62 такмичара заузео 37 место. Овај неуспех српских атлетичара имао је веома неповољан одјек у јавности и неповољно се одразио на даљи развој атлетике.