Путописи

[mmladja]

Баци линк. Само да се решим октобарских рокова, мораћу да шљакам нешто преко задруге, па ваљда скупим те паре... А и ја сам такав, кад год неко спомене занимљиво путовање, ја кренем да правим неке калкулације. А најтеже ми је тамо у мају и јуну, тад се највише учи, а ја само гледам како да испланирам лето. И опет људи не пишу ништа

[Шће]

Код: Изаберите све

http://www.turisticka.rs/2012/uskrs-krf-2012/

Срећом, ја се реших те муке око факса, ал' мора да се шљака, па да се по томе комбинујем...

И опет људи не пишу ништа

Сисе! Сад ћу ја да басим још једну причу, да се мало наложе!

[Шће]

Сад ћете рећи „види овог буржуја, само шета ван Србије“, али ово путовање о којем ћу писати је мој први самостални одлазак у иностранство, ако изузмемо екскурзије и Црну Гору.

Наиме, пошто сам већ дуже времена са девојком, имали смо у плану да дочек 2012. Године проведемо негде ван земље. Дуго смо штекали кеш, меркали понуде, у оптицају су били Праг, Венеција, Беч... али је избор ипак пао на Константинопољ – Цариград - Стамбол! Какав контраст у поређењу са Крфом. Дестинација јесте „егзотична“ за наше прилике, али је аранжман био чак и повољнији од горе набројаних градова. Обоје смо имали жељу да посетимо ту метрополу која спаја Европу и Азију, мада сам био помало скептичан по томе како ћемо се осећати у Турској.

29. децембра кренусмо на пут. Трајао је неких 20-ак сати, али уопште нам није тешко пао. Стигли смо око поднева по локалном времену и сместили се у хотел који се налази у центру града. Пошто смо се распаковали, упали смо у кому јер нисмо скоро нимало спавали током пута. После неколико сати глад нас извлачи из бунила. Бацили смо се у потрагу за неким рестораном, али у близини су били само неки фаст – фудови. Ипак, срећемо човека који на улици „рекламира“ ресторан који се налази на крову једне врло сређене и модерне зграде. Јебига, знали смо да ће бити скупље, али нисмо имали избора... Ресторан одише елеганцијом, ми наручујемо нека јела и супу која је била прави мелем. Оброци веома укусни са много занимљивих зачина. На крају и нисмо прошли лоше како смо мислили, што се тиче висине рачуна.

Мрак је већ пао, а ми препорођени и опет у животу, одлазимо у вечерњи обилазак. Близу хотела се налазе све знаменитости европског дела града, тако да пешке може да се стигне до Аја Софије, Плаве џамије, палате Топкапи, цистерне... Одмах смо купили мапу, која може да се нађе на многим језицима (али не на српском) и запутили се да видимо како све то изгледа ноћу. Град је пун, врви од туриста, а ми стижемо до наших одредишта и опаљујемо прву туру фотографија. После тога нас је чекало и панорамско разгледање града, и одлазак на азијску страну и видиковац Чамлиџа. Локални водич био је неки наш Турчин, Рамо, са којим је била комедија у бусу. Све је то трајало неких 2-3 сата, и после тога могли смо да се похвалимо да смо стали на азијско тле!

Сутрадан, одмах после доручка, отишли смо на крстарење Босфором. Одмах да напоменем, на све обиласке смо ишли у сопственој режији, јер агенције деру! Но, на крају ћу о томе. Претходне вечери смо већ резервисали крстарење и купили карте, које су коштале 15 евра за обоје. Наравно да се нисмо покајали, одлично је искуство посматрати град са воде. Има доста тога да се види, а неке од знаменитости су палата Доломбахче и мост преко Босфора. Мноштво прелепих вила се налази на самој обали. Тог дана време је било ветровито и хладњикаво, па нисмо могли све време да седимо на палуби, већ смо морали да се угрејемо у кабини уз чај.

Доломбахче палата




Девичанска кула

Након крстарења намеравали смо да одемо до Васељенске Патријаршије. Ипак, пре него што смо се упутили ка њој, свраћамо до Египатске пијаце, или како је још зову, Базара зачина. Е, то је био доживљај! Река људи те носи, галама, свакојаки мириси, незамисливе боје... Права слика турске пијаце, где можеш да се цењкаш до миле воље, где можеш наћи све од турских традиционалних производа. Пазарили смо домаћу кафу, која ненормално мирише, разне зачине, чајеве, ратлуке, алве... Један продавац ме је частио и неким афродизијаком, који још нисам пробао, нека га за „црне дане“.

Египатска пијаца

Када смо коначно изашли из те гунгуле, коначно кренусмо ка Патријаршији. Пре поласка, читали смо на разним форумима искуства људи који су путовали у Цариград, где су нам рекли да, ко воли да пешачи, може лако да стигне до Патријаршије, која је од пристаништа удаљена око 2 км. И ми кренусмо пешке. Међутим, та шетња нимало није била пријатна. Тротоар узак толико да једва једна особа може њиме да хода, ветар дува, почиње ситна, иритирајућа кишица, а ми вучемо кесетине са пијаце... Та 2км се, богами, одужила, процена је катастрофална, сигурно има бар дупло више. Али, ипак смо се заинатили да стигнемо пешке, нисмо хтели да заустављамо такси па да се испостави да смо били близу. Када смо већ били на ивици живаца и воље, питали смо неке Турке колико још имамо да пешачимо. Нису нас скоро ништа разумели, али нас је један од њих довео до зграде на којој је уклесано нешто на грчком алфабету. Мора да смо близу! И заиста, на раскрсници видесмо како се паркира аутобус са грчким таблицама, те после више од сат и по хода дођосмо до Патријаршије. Кад смо ушли у порту, имали смо утисак као да се налазимо испред музеја, а не цркве. Међутим, кад уђеш, видиш сву њену лепоту. Унутра 20-ак људи, сигурно су сви туристи. У то време вршена је служба, и у први мах нисмо приметили свештенике, већ смо разгледали ентеријер. Нисмо ни приметили да службу држи патријарх Вартоломеј, лично! Одједном, из оног негативног расположења, обузе нас нека мирноћа, не знам ни сам како да опишем тај осећај. Тада нам је било јасно зашто је било добро што смо ишли пешке, да смо узели такси можда бисмо стигли раније и све то бисмо пропустили. Некако смо тиме ојачали нашу вољу, као да смо награђени што нисмо одустали и што смо „победили“ сву негативну енергију и фрустрацију коју смо покупили успут. Право мало ходочашће.

Васељенска Патријаршија

У повратку смо узели такси, а препорука је да се одмах договорите за цену, јер нема таксиметра. Возач – дефиниција турског таксисте. Задригао, необријан, пуштених бркова, зна само да каже „тен лира“. Долазимо до ресторана у којем се служе традиционалне „палачинке“, не могу да се сетим како се тачно зову. У излогу седе две хануме и развлаче коре, а унутра велики простор и са једне стране софре, а са друге регуларни столови.

Пред вече смо отишли на Капали чаршију, или Гранд базар, како се још назива. Иста фора као и Египатска пијаца, само комерцијалније, уз мању гужву и значајно скупље, направљено баш за шишање туриста.

Капали чаршија

У хотел се враћамо око 8 увече, после скоро 12 сати проведених углавном пешачећи! Дефинитивно смо одлучили да новогодишњу ноћ проведемо у хотелу, скокнућемо до ресторана да видимо има ли каквих дешавања, па на спавање.

Још 15-ак људи је остало са нама у ресторану, међу њима и један страшно иритантан лик кога су сигурно у школи свакога дана бацали у контејнер, па одатле вуче комплексе. Наравно, одмах се прилепио за неке равице, од којих се једна попела на сто да ђуска, а нас двоје се кидамо од смеха јер јој је из допичњака испала „она“ ствар... Турци нас максимално испоштовали, пустили Милета Китића, Тармија Рићмија, Маринка Роквића и наравно Нансија!

мала рава

Првог дана нове године, идемо до трга Таксим, најпознатије улице Истиклал и Галата куле. Упадамо у транџу, а после се и жичаром пењемо до трга. Од трга се спуштамо низ Истиклал и долазимо до куле. Успут цевчимо свеже цеђене сокове који могу да се купе на улици. Има разних укуса, наранџа, ананас, грејп, само кажеш који желиш и на лицу места ти исцеди воћке. Сокови су скоро па џабе, коштају од 1 до 3 лире, зависи од воћа и величине. Иначе, две и по лире су један евро.

Жичара


Трг Таксим




кула Галата

Већ смо се одомаћили у трамвајима, па нас и локалци питају на којој станици да изађу! Какав само добар систем имају око наплате карата! Станице су ограђене, у центру су им „жуте траке“ по сред улице, купиш жетон на аутомату, са њим уђеш на станицу и нема никаквог Бус Плуса, куцања карата, контроле... На свакој станици имаш по 2 човека који су као стражари да неко не прескочи ограду, мада види се да то нико и не покушава да уради. Опет оверавамо Египатску пијацу и идемо у дневни обилазак Аја Софије, Плаве џамије, Топкапија... Свраћамо у посластичарницу која нема шта нема од слаткиша.

Топкапи палата


Аја Софија


Плава џамија

На дан повратка било је најлепше време, неких 14-15 степени, не треба ти јакна. Отишли смо на другу страну центра, ка римском аквадукту, који је веома добро очуван, али и делимично порушен због изградње џамије, којих у Истамбулу има чак 2350, ако се добро сећам.

Римски аквадукт

Види се да у тај део града ређе залазе туристи, јер су нас сви пропратили погледом у фазону „како она њега може да држи под руку“. Ми се и овде пристојно понашамо на улици, а можете мислити како смо се тек тамо понашали. Вратисмо се у „цивилизацију“, и пролазимо поред Бајазитове џамије и Истамбулског Универзитета. Свратили смо и до тржног центра Морава, где можете наћи јефтине фармерке које су квалитетне, или производе од коже. Пред полазак идемо на бурек и за пут купујемо ђевреке који су изврсни.

Требало нам је барем два сата да изађемо из саобраћајне гужве при поласку, које су уобичајене сваког радног дана. У повратку смо одлично путовали, мајстори су га сашили са непуних 15 сати са свом том гужвом и границама.

Само још неколико савета ако планирате да посетите Цариград. Никако не уплаћујте излете и обиласке преко агенције. На пример, они траже 40 евра за обилазак Плаве џамије, Аја Софије... а то вам је на 10 минута хода од хотела, јер углавном су све групе смештене у том делу града. И наравно, нигде се не плаћа улаз, сем у Топкапи палату. Мада ми нигде нисмо улазили. Једноставно, нешто те одбија... Људи који су уплаћивали крстарења, дочек Нове године, или су ишли по кафићима за дочек, били су веома разочарани јер су пукли паре, а уз то су се и смрзли и покисли. Обавезно посетити Васељенску Патријаршију, али обавезно! Убедљиво најјачи утисак са путовања! Иначе, Цариград је веома леп, није типичан турски град јер има много туриста и није непријатно боравити у њему. Народ је љубазан, има их доста који натуцају српски, па пазите шта причате на улици. Кад уђеш у ресторан или бар негде седнеш на чај, конобари само облећу, по петорица те служе. Обавезно се цењкати за све, јер им је то ствар културе. Иначе, већина ствари је јефтинија него код нас. Брза храна им није ништа лошија него наша, а дупло је јефтинија него у Београду.

Ко је у могућности, сигурно неће погрешити ако посети овај занимљив, богат и помало необичан и чудан град. Што се мене тиче, ова 4 дана су мало да би се све обишло без журбе, и не бих имао ништа против да опет путујем у Цариград.

[Stefan]

Dobra prica,inace turske palacinke ti se zovu gezleme,ako me secanje sluzi

[mmladja]

Шће, браво за причу! Шта обилазите следеће? Јој како ми се свиђа ова Египатска пијаца, а ни мала рава није лоша! Него, шта им значи ово Пехливан (код нас се доста посластичарница зове Пеливан, обично их држе Горанци)? И какав си ти то менаџер кад ниси обишао стадионе?

Е сад имам једно питање које и није баш везано за путовања, али је можда најбоље да овде стоји. Зна ли ко где све у Београду имају ресторани или објекти брзе хране неких иностраних кухиња? Ја знам за "Tel Aviv hummus house" на Зелењаку, знам за либански ресторан код "Политике", и Бард ми је споменуо неку мексичку храну код Поштанске штедионице. Највише ме интересује храна са Блиског истока, али и све остало долази у обзир осим Кинеза.

[Шће]

Шће, браво за причу! Шта обилазите следеће? Јој како ми се свиђа ова Египатска пијаца, а ни мала рава није лоша! Него, шта им значи ово Пехливан (код нас се доста посластичарница зове Пеливан, обично их држе Горанци)? И какав си ти то менаџер кад ниси обишао стадионе?

Пијаца је брука добра, оно није здраво! Овог њиховог Пеливана сам баш ставио због тога што их има и код нас, скоро у сваком граду. Што се стадиона тиче, пролазили смо поред Бешикташевог, и споља је говно, уопште ми се није свидео. Неком следећом приликом ћемо скокнути и до друга два, чисто да их оверим неком нашом налепницом. Иначе, центар сам облепио са "Четници Север" налепницама, сваки дан сам их "обилазио" и ниједна није пала!

Следећа станица су Братислава и Беч, нашли смо преко неких попуста за 40 евра по особи са ноћењем и доручком. То нам је поводом годишњице "брака".

[Vul3]

Sce matori, ti otisao sa devojcicom tamo a slikas ravice, jos kazes da si ulazio u trandzu sumnjivo je to meni

[Шће]

Sce matori, ti otisao sa devojcicom tamo a slikas ravice, jos kazes da si ulazio u trandzu sumnjivo je to meni

Јебига, свашта може да се на'вата у Турској!

[Шће]

Опет нико не пише... Не морате бити опширни, то сам ја тако писао јер ме понела атмосфера. Као што рекох у првом посту, не мора да буде иностранство, дајте неко место у Србији или околини, где вам је било до јаја, шта има занимљиво да се посети и види? Ајде да мало прекратимо време до изласка новог ФМ-а!

[mmladja]

Јебига, поставио си домаћи задатак, сад нико не сме ни да проба. Као ја на испиту, лик пре мене добије 10, мене буде срамота и да покушам да одговарам после њега Видећу ја да напишем нешто занимљиво о ваљевском крају, мало о граду, мало о реци поред, можда се некоме свиди па да организујемо неко камповање тамо следеће године, сад већ прође лепо време. Није путопис, ал може да послужи док не дођем до неких пара па не одем негде... А сад сам хтео да уплатим шопинг туру до Темишвара, 1 дан, 1000 динара, али ми термин никако не одговара, баш пред рок. Не бих ишао у куповину и шверц, већ чисто мало да ми дупе види пута, нисам никад био тамо.

[Шће]

Јебига, поставио си домаћи задатак, сад нико не сме ни да проба. Као ја на испиту, лик пре мене добије 10, мене буде срамота и да покушам да одговарам после њега

Немој тако, мој друг је рекао највећу мудрост која гласи: "Данас свака будала може да добије 10, али шестица треба да се заслужи!"

Видећу ја да напишем нешто занимљиво о ваљевском крају, мало о граду, мало о реци поред, можда се некоме свиди па да организујемо неко камповање тамо следеће године, сад већ прође лепо време.

То би било супер, мало да се дружимо, пијемо, зезамо. Наћи ће се неко да се искомбинујемо.

А сад сам хтео да уплатим шопинг туру до Темишвара, 1 дан, 1000 динара, али ми термин никако не одговара, баш пред рок. Не бих ишао у куповину и шверц, већ чисто мало да ми дупе види пута, нисам никад био тамо.

Био сам тамо прошле године негде крајем октобра, почетком новембра. Било супер време, прошетали градом, леп је, али су зграде запуштене, да се среде фасаде и знаш како би био супер. Ако будеш ишао, има ресторан Карађорђе, ишли смо тамо на клопу и било нам је супер. Имају неки 'лебац, лепињице које ти доносе из пећи уз ручак, до јаја су!

[mmladja]

Не пише нико ништа, има Шће да закључа тему кад попизди. Дај, пишите нешто, штета је да пропадне тема, ја ћу сад о Италији, тамо сам био на екскурзији пре 5-6 година, али се добро сећам скоро свега. Слике немам овде, тако да ћу качити неке са нета, али свеједно, црква је иста, сликао је ја или неки леви туриста. А искрено, не волим да као Кинез идем и само шкљоцам у све што видим. Крећем са причом.

Из целе генерације у школи, скупило се нас 90 који смо хтели да идемо на екскурзију, тад је постојало неко правило да мора да иде најмање 60% ученика, али смо ми некако добили дозволу Министарства, разредна средила. Као и сви неиживљени клинци, неколико нас се договорило да се напијемо још пре поласка, то смо и урадили, чисто да нам пут брже прође. Јебига, ко ће да седи до Италије у бусу трезан?! Кретали смо ујутро у пола 5, а у хотел дођосмо око 10 увече, преживесмо 100 неких царина. Био је то хотел у неком приморском граду, Лидо ди Језоло се зове. То нам је била база за даље путовање, скоро свако вече смо спавали ту. Место не изгледа лоше, има дугачку сређену плажу, и улице су фине, само смо ми ишли у октобру па је било поприлично пусто, типично приморско место ван сезоне. Наравно, морали смо и да уђемо у воду, јесмо се смрзли, али нема везе, било је добро. Овде сам налетео и на неки опасан кафић у кубанском фазону, три пута сам ишао тамо. Хотел просечан, бацили су нас на неки десети спрат, знају да ћемо правити буку, па да нас бар не чује нико доле. Прво вече смо их једва убедили да нам дају вечеру, они су прво почели да нас смарају јер смо каснили. Добили смо, погађате, тестенине! То смо јели сваки дан и за доручак и за вечеру (добро, једном су биле две дељке саламе и неки сир). После вечере стандардно, алкохолисање и дивљање по собама. Овде сад и нећу писати о алкохолисању, као ни о томе ко је јеб'о, ко није, али је треб'о, ионако је скоро свако вече исто.

Ујутро нас некако пробудише, потрпаше у аутобус и правац Венеција, не сећам се баш најбоље где смо се укрцали на неки бродић до Венеције, знам само да сам се заледио, дувао неки ненормалан ветар, уши отпадају. Венеција ми се свидела, необична је, али ме нервира што је све окренуто черупању туриста. У стању су да ти продају храну којом ћеш хранити хиљаде голубова који ће ти се после покењати на главу. И људи се ложе и купују то. Пустио бих им ја Хичкокове "Птице", па бих их онда видео. Град је пун црнаца који хоће да ти увале каиш, сат и наочаре, да полудиш (тако је и у осталим већим градовима). Стандардно, видели смо Дуждеву палату, Мост уздисаја, јеврејски гето, Базилику светог Марка, као и торањ светог Марка, мост Риалто, Базилуку Санта Марија Дела Салуте, о којој је и Лаза Костић написао песму. Такође смо видели и Драгана Бјелогрлића с пичком, мислим да се сморио кад је видео групу средњошколаца која трчи да се слика с њим. Ја сам се трудио да нађем стадион Венеције (тада сам понекад знао да распалим ЦМ 01/02 на ком Венеција има скроз кул екипицу), али сам се стално губио по оним уличицама, а за то време су остали куповали маске, возали се гондолама, а неке девојке су свршавале у радњама фирмиране гардеробе. Свидела ми се прича у вези са Мостом уздисаја. Наиме, он повезује Дуждеву палату и затвор, и туда су пролазили осуђеници. Многи би тада последњи пут видели небо, па би уздахнули за слободом. Један од оних који су завршили у овом затвору био је и Казанова, али је успео да побегне.

Једну ноћ смо спавали и у некој бањи, Монте Катини се зове. Ту сам се сморио, нису нам дали да увече излазимо јер су у хотелу прекопута били неки Хрвати. Увек се у тим бањама сморим, мрзим и ову бању и Врњачку бању и Бању Врујце и Нишку бању и топлу воду. Срећа па су у хотелу били неки Аустријанци, и онда смо их терали да пију ракију. Обилазили смо и Фиренцу, сјајан град! Култура, архитектура, уметност - овај град има све! Макијавели, породица Медичи, Данте Алигијери, Бокачо, Галилеј, Микеланђело, Донатело, Америго Веспучи, Фиорентина са Батистутом, мало ли је! Овде је чак и измишљен калчо, додуше не у оном облику који ми данас гледамо, више је то била нека макљажа. У Фиренци сам јео и најлепши сладолед у животу.

Ишли смо и у Верону, мени није била ништа посебно, углавном је све у знаку глупости о Ромеу и Јулији. У лепом сећању ми је остала римска Арена.

Посетили смо и Римини, тамо и преспавали. Модеран град на мору, окренут туристима, све је ново, пуно хотела, хиљаду радњи са брендираном одећом, мука да те ухвати. Памтићу га јер сам се тамо у некој дискотеци развалио толико да сам изашао напоље и спавао на тротоару. И нико ме није опљачкао, као за време Тита код нас. Обишли смо и Равену, људима је генерално била досадна, једино се неколицини нас свидела. Јебига, ваљда људи очекују да су Италија само шпагети, порно мафија, Сабрина, Берлускони и Ћићолина. Равена изгледа баш онако како сам ја замишљао италијанске градове, са оним уским уличицама. Аутомобиле готово да и нисам видео, а мислим да све може да се обиђе и пешке. Рај. Имају неколико базилика са сјајним мозаицима, а ту је и Дантеова гробница. Има и подоста мањих пицерија и кафића где је баш пријатно сести, а и цене су биле ниже него у овим већим местима.

И за крај – Сан Марино, независна државица окружена Италијом. Најстарија република на свету. Мислим да је ова држава рај за живот, немају дугове, живи се доста боље него у Италији, не прети им никаква опасност од ратова и сличних глупости, људи се не интересују да уђу у политику јер много више могу да зараде неким нормалним послом, причао је водич и за неку помоћ коју добију жене кад се породе, али сам заборавио, јебига. Пошто није велико место све може да се обиђе за буквално једно поподне.

То је од мене за сада.

[Fon Karajan]

Ево и спота из Италије (Сан Марино и Венеција), а мој извештај добијате чим се вратим са факса.

П.С. Тема ме одушевила

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Rc6_Z0-hGpo[/youtube]

[Tokelara]

Da nema Mladje i Sce-a, ova tema bi bila odavno mrtva

[mmladja]

Па добро, и ти си писао. А срамота је колико млади код нас мало путују, јесте беспарица, али с друге стране погледам колико се лове троши на алкохол сваки викенд и мука ме ухвати. Ја сад смишљам како моје да увалим у кредит, макар за неки Праг следеће лето, пошто вероватно неће бити лове за Португал, Шпанију, Италију и остале нормалне државе са температурама од преко 40 степени у јулу

[Tokelara]

A nisam hteo sebe da hvalim Ja ne znam sta cu sledece leto... Sad sam pukao 300 evra za polaganje za kola, sad cu 300 evra za protezu, videcemo koliko ce ostati za leto. Dace Bog da dobijem skolsku stipendiju, onda ne bih morao moje da opterecujem za letovanje.

[Fon Karajan]

Ево мене, као што сам обећао. Прошлих пар година сам путовао више него обично и писаћу од последњег 'излета' (екскурзија) па једна по једна уназад. У питању је Италија, матурска екскурзија гимназије. Пошто видим да се ви што сте путовали, сећате свега ја нећу бити тако детаљан

Сама екскурзија је била мање-више супер, једина замерка је што нисмо имали времена за спавање (волим да спавам, шта ћете)
У путу смо имали 2 пеха. На тамо нам је у Хрватској пукла гума па смо на пумпи некој били заробљени око 2 сата док се то није средило. То смо искористили да протегнемо ноге јер нисмо имали паузу у жељи да што пре стигнемо до циља.
Након првог, дође и други пех. Неки квар на аутобусу и још једна пумпа. Овог пута мало дуже (5 сати отприлике). Прво су покушавали да среде бус и кад су дигли руке послаше нови из Лида ди Јесола (прва станица). Иако је пауза била велика, зезање је било жешће. Неко је имао неки касетофон (или шта је већ) који је имао ЦД плејер. Поред пумпе појачана музика, алкохол и журка!
Странци шта да вам кажем, гледали су нас као да смо им немам појма шта урадили

Док смо били на пумпи десило се нешто што се код нас баш и не дешава често. За једно десетак минута небо је било пуно балона. Успео сам да ископам неку сличицу (јес' да има 3 балона, ал бољу нисам нашао )

Када смо стигли у Лидо, сместисмо се у хотел. Био је сасвим океј, а имали смо и терасу која је излазила на стазу за шетање (као главна улица, тако нешто). Највише времена смо обилазили место и нисмо имали више времена за било шта јер смо добрано закаснили због кварова.

Као што је и Млађа рекао, следећи дан Венеција која је по мени била убедљиво најбоља. Мој утисак. Осталима се није свидела јер кажу да им 'смрди'
До Венеције смо стигли бродићем за једно 15-ак минута вожње. Кишица је ромињала, али због огромне влаге у ваздуху и није се осећала. Ево сличице како изгледа са брода..

..а и још пар њих.

Остале инфо о томе имате у посту већ поменутог Млађе

Рим ми је био такође сасвим океј град. Били смо до Колосеума наравно, и оно ништа посебно :dokurca:

И још једна из Рима

У Риму је хаос што се тиче саобраћаја. За пар сати колико сам успео да пропратим возила, била су мислим 3 судара. Ств су луди.

Имали смо и базен у хотелу у Риму (иначе остали смо 3 дана, ево навире сећање ). Супер смо се провели.

Ово је сличица немам појма одакле, али плажица је била солидна.

Фиренца ми се свидела (тамо где су они мостови). Наравно, као класични Србин морао сам да сиђем до реке доле иако су смо опет били посматрани као шабани јер смо прескакали ограду (бела мајица).

Не знам тачно у ком граду је ово, али баш је супер.

И ово је још увек Рим ако се не варам, гледам у ово чудо

Сан Марино је такође кул, тамо сам пазарио абсент који сам успео да сачувам од отимача алкохолиачра. Ево га у витрини, још увек стоји неотворен..чека се посебна прилика

Ево и погледа отуда (бела мајица)

Риминија и осталих градова се не сећам сећам се Вероне, али нисам хтео да 'ватам ону за сису, нисам у том фазону. Био сам у ресторану са друштвом на пицу са сардином и ако имате прилику пробајте, ал само оне скупље немојте јефтине. Стомак ће вам бити захвалан.

Пиза је остављена за крај (нема мене овде)

Извињавам се ако сам претерао са сликама, ал јбг повукло ме.

П.С. Нисам писао много о градовима из разлога јер је Италија већ у посту горе.

[Tokelara]

Vidim bas dosta nas bilo u Veneciji i Veroni
Rim je mnogo dobar grad, procitaj i moj putopis

EDIT: Vidim sad da si procitao vec

[Trle]

Evo da i ja bacim neku pricuu necu kao Sce i mmladjaa ali dobroo nije svako njihov nicoo

Krenula ekskurzija u 5 iz Bojnika svoje putesestvije u Grcku tacnije Paraliu. Do nekih pola 6 smo se svi rasanjivali. A onda je krenulo zezanje i alkoholisanje iz mog odeljenja je bilo samo nas 4 muskaraca a samo nas 2 pijemoo :argh:
popili smo flasu Gorkog lista i pola flase likera do nase granicee i onda nam oduzeo direktor dok ne udjemo u Grcku. Usput nije bilo zanimljivijih dogadjajaa sve do dolaska u hotel. Prva stvar je naravno kupovina piva i odlazak na plazuu, tamo kupanjee profii sve u fulu. Uvece diskoteka i naravno jos alkohola. 2-gi dan obilazak Katerine i setnjaa, nista zanimljivo nije bilo osim nasih provala. Usledilo je vracanje u hotel i naravno odlazak na plazuu, tamo kul stvarii, fudbal na pesku, odbojkaa, ztrpavanje u pesak jurnjava sve u fullu. Onda veceraa kaloricnaa sa nekim mesistem i opet diskotekaa u fullu naravnoo. 3-ci dan i meni licno najlepsi je bio obilazak Meteora, ja sam se odusevioo samo takoo. To je neverovatna lepota manastira da je to neopisivo, nemam recii. Uvece vecera, rostilj, i jos alkohola u diskotecii. 4-ti dan i obilazak Soluna. Nisam nesto upecatljivo video, a mnogo me podsetio na Beograd leti, guzva saobracaj i milion ljudi na ulicama i crnci koji smaraju sa narukvicama i odusevljavaju se sto smo Srbi. Hteli smo da posetimo stadion PAOK-a ali nismo nasli taxi.
Posle vecere opet diskotekaa i ti je vec bilo koncertaa na sankuu zamalo da zaglavimo u policijii u povratku su svi uglavnom spavalii i smorili smo se kao vegetarijanci u mesari.
U hotelu je svih 5 dana bila ludnica, nasa soba je imala najjacu muziku sa 4 zvucnika i basom tako je zurka bila tu svako vece i plivanje u alkoholu. SVe u svemu bilo je vrhunski i sve bih dao da ponovimo to opet sa istim drustvom.
Madaa mi je ova ekskurzija finansijski jebala kevuu, ja i taj moj ortak smo popili tamo oko 350 eura.

[Fon Karajan]

Ево пошто сам ухватио мало слободног времена, да наставим са мојим писанијем. Био сам и у Грчкој на екскурзији у трећој, али пошто је већ била и то мислим два пута не бих да трошим речи на њу. Прелазим на Швајцарију :lover:

Члан сам (био) Друштва за развој креативности илити Отвореног клуба ако сте чули. Преко њих сам ишао у Швајцарску (14 дана) и Словенију (10 дана). Што се тиче Швице, у питању је нека размена коју они финансирају (осим пута, ми то плаћамо и кошта 200е. Два пута по 100е.). Зове се Песталоци програм. Ишли смо нас 7 из Алексинца, десетак из Ниша и неколико Ужичана, не сећам се тачно колико њих.

Песталоци програм успостављен је 2005. године и реч је о програму Савета Европе. Циљ је био да учествујемо у програму интеркултуралног образовања који се реализује преко бројних радионица и дружењем са младима из целог света.

Песталоци је село поред Сен(т) Галена, основано од стране Јохана Хајнриха Песталоција (по коме је и добило име). Био је утицајни швајцарски педагог. По његовој идеји изграђено је село у Швајцарској за децу из целог света која након доласка у село заувек напуштају беду, глад и рат. Изграђено је након Другог светског рата. Село има око тридесетак кућа и годишње борави око 2000 деце из целог света.

Отишли смо тамо септембра (добио сам дозволу из школе за одсуство) и били смештени у горе поменутом селу. Када смо стигли било је тмурно време, и такво је било већином док смо били тамо. Били смо смештени у овој кући

То је једна кућа. На десној страни су собе за спавање, на левој страни у приземљу кухиња и соба где смо ручали. На спрату су такође биле собе. Били смо подељени у групе тако да је свака морала да буде активна и сређује кућу. Једна усисава, друга избацује ђубре, трећа пере судове, четврта поставља и склања са стола итд. Пошто се све то ради у друштву занимљиво је и не пада тешко. Ово је поглед испред наше куће

Скоро сваког дана смо имали радионице интеркултуралности, о џингловима (снимали смо), личностима (о својој личности смо радили) и било нам је супер. Предавање је било на енглеском али смо имали и преводиоца за оне који нису знали енглески (ја сам се фолирао да знам )

Имали смо и дане када смо обилазили градове. Обилазили смо Сен(т) Гален који је на десетак минута од села, ''Зурих'', Берн (главни град Швајцарске), Луцерн као и Шафхаузен (водопади на Рајни или Мајни )

Када смо били уморни, одмарали смо се на овакав начин

Ово је лука Луцерна

С. Гален је познат по тканинама тако да је то симбол града и фонтана је у том стилу

Наилази се у једном делу и на висећа мравља јаја (то немам појма зашто, заборавио сам )

Ово право је прва католичка црква у коју сам ушао. Први пут сам видео оргуље тада.

Још мало погледа из села

Ово је део фудбалског терена где смо пар дана пичили фуцу кад није падала киша

Ово се не сећам где је. У питању је лав уклесан у камену изнад језера које се нажалост не види. То језерце је пуно новчића и стварно лепо изгледа јер сија само тако

Возови су им летећи тањири за ове наше

Као што сам већ рекао, Шафхаузен. Прелепо је, још кад се возиш бродићем и пролазиш поред водопада и кад осетиш снагу воде нема шансе да се не најежиш.

Ту је и замак неки

И неки излог са сатовима (ни један није испод 250 франака!)

И да, вредна помена је и Технорама. Ово је огромна зграда и углавном је везано за физику. Бројни експерименти се изводе и све је феноменално осмишљено.

Ово је нешто попут клавира само што када дотакнеш дирку капљица воде падне са различите висине у воду и ствара екстра звук. Лудница како звучи када почне да се 'свира'.

Ево још неких слика..

Ова куглица је компјутерски навођена и прави разне облике у песку.

E сад, ово је ОГРОМНО. И кад се ово наелектрише и на крају пукне, као бомба. Онај ко не обраћа пажњу, прецепи га само тако (као мене)

И човек се зеза са овим муњама (али само у специјалном оделу!).

Надам се да сам вам бар мало пренео своје доживљаје из Швице. Прелепа земља која ако имате шансу, обавезно посетите. Чиста је, уредно је све, прави рај. Ја сам уживао у оних 14 дана. Поздрав до следећег писања.