EuroBasket 2015 /Hrvatska - Francuska - Nemačka - Letonija/

[Sloba]

Mislim da je vreme za ovu temu. Šampionat uskoro i počinje a naša Srbija svi se nadamo da će dogurati do samog kraja i naći se na postolju. Imamo jako komplikovanu grupu sa nama računajući to je ukupno 5 jakih reprezentacija ili solidnih a Island se neće tako lako svima predati. Definitivno grupa smrti.



To je kostur ukrštanja za eliminacione faze. NAPRED SRBIJA

[Papučar]

ovde igramo poslednju utakmicu

http://www.dailymotion.com/video/x12g04h_transformation-du-stade-de-lille-en-boite-a-spectacle_sport

[foloW]

ovde igramo poslednju utakmicu

http://www.dailymotion.com/video/x12g04h_transformation-du-stade-de-lille-en-boite-a-spectacle_sport

A sta oko ispadnemo u grupi ?

[Sloba]

Samo se vi proseravajte sa tim a inače moja prognoza na žalost nije dobra ali ok zadržaću je za sebe.

Kad smo bili puni optimizma nikada ništa nismo uradili.

Evo očito da ni na Marjanovića nećemo moći da računamo na EuroBasketu. Glupavi Ameri i je*eni NBA..

[paske]

No Bobi, No Party! Smrdljivi NBA.

[Sloba]

Ne idu loše ove pripreme ako zanemarimo onaj poraz ali dobro.

Jel pozvana neka zamena za Bobija ili kako?

[Igorz]

nije jos niko,kad bude definitivno znace se vise

[westlife92]

Pa sta ce zamena ? Svejedno imamo okej centre, ali jedan ce od ovih svakako da otpadne

[paske]

Kako se meni cini Milutinov otpada.

[Sloba]

Ko voli klađenje Mozzart je prava adresa. Izbacili su neke specijale.

[paske]

Код: Изаберите све

http://faktor.ba/edin-avdic-s-parkinga-eurobasket-2015-sta-ko-i-kako-prvi-dio/

[Sloba]

[Sloba]

A: Šetnja za Francuze, drama u najavi

Daleko je od najjače, ali grupa A sigurno će biti najneizvesnija na Evrobasketu.

Ne računajući Francusku, koja je dve klase iznad protivnika, od preostalih pet ekipa svaka može da završi na drugom mestu, ali i na poslednjem.

Favorit: Tomas Ertel, momak koji je bio jedan od najzaslužnijih za pobedu nad Španijom na prošlogodišnjem Svetskom kupu, nije se našao u finalnih 12 za Evrobasket. Istina, Parker se vratio, a Ertel nije igrač zadatka poput Dijoa, ali činjenica da jedan od najtraženijih plejmejkera u Evropi nije uspeo da se probije u tim dovoljno govori o snazi Francuza.

Parker ima 33 godine, nije više toliko eksplozivan, ali je i dalje briljantan košarkaš. Sjajan šut De Koloa, Batumov kvalitet na oba kraja parketa i svestranost Borisa Dijaa zasebno su pretnja svakom protivniku, a zajedničkim efektom činiće da odbrane ne znaju na koga pre da obrate pažnju.

Ono što je ’Trikolore’ trebalo da čini još jačim nego prethodnih godina jeste centarska pozicija. Imali su uvek ponekog izvrsnog centra, jednom je igrao i Noa, ali nisu centarski tandem kao Gober-Ažinsa.

Neće ga imati ni sada pošto su Ažinsu Pelikansi vratili kući zbog povrede, a Žaite nije ni blizu njegovog kvaliteta. Ipak, prošlog leta Gober je zasenio braću Gasol – tada je bio iznenađenje, a tokom prošle NBA sezone u Juti Džez stekao je još znanja i još samopouzdanja. Visok je 216 cm, sila je u odbrani, a i u napadu može da dođe do izražaja kada ima kvalitetne saigrače kao što ih ima sada.

U igračima poput Lovernja, Želabala, Furnijea i Dijoa Francuzi imaju i potrebnu dubinu za naporno takmičenje. Jasno je da bi kroz grupu A trebalo da se prošetaju, a i verovatno su prvi favorit za osvajanje zlatne medalje.



Tužno: Košarkaška velesila Rusija dolazi sa vrlo tankim timom, lošijim čak i od onoga sa Evrobasketa 2009. godine. A taj je, ko se seća, baš bio loš. Sada tu ima nekoliko igrača koji bi bili korisni u nekom znatno boljem timu, ali teško da mogu da budu nosioci ozbiljne ekipe. To su pre svega Fridzon, Antonov i Voroncevič, kroz celu karijeru precenjeni Monja, donekle i Vjaltsev.

Da su tu Karašev, Mozgov, Kaun i Šved, pa i Hrjapa koji još traži formu posle povrede, Rusija bi bila respektabilan tim koji bi uz malo sreće mogao da se uključi u borbu za medalje. Selektor Jevgenij Pašutin radi sve što je do njega, Rusi su u završnici priprema digli formu, ali na osnovu kvaliteta jasno je da bi i plasman u drugu fazu bio veliki uspeh. A to je malo za zemlju tako bogate košarkaške tradicije.

Komšije: Bosna i Hercegovina suočava se sa sličnim problemom kao Rusija. Nema Mirze Teletovića, čoveka koji je bio bog i batina u timu BiH i koji je trošio ’milion’ lopti po utakmici. Toliko je sve išlo na njega da se čovek zapita ko će se sada i usuditi da šutne na koš.

Uz to, Nihad Đedović je nešto brčkao sa nemačkim pasošem i pitanje je da li će ikada više i zaigrati za reprezentaciju BiH, a Jusuf Nurkić i ljudi iz Saveza imaju nesuglasica zbog kojih na EP nećemo gledati centra Denvera.

I šta ostaje? Grupa solidnih igrača koja bi, ako se kockice sklope i zaigraju timski, mogla da igra finu košarku. Ipak, ekstra kvaliteta nema, to je jasno. Na pleju će biti Gordić, Šutalo je, kako mu i prezime kaže, šuter, a u reketu će glavnu reč voditi nekadašnji igrač Zvezde Elmedin Kikanović i snažni Andrija Stipanović. Za ovu priliku naturalizovan je Aleks Renfro, momak sa preciznim šutom iz Obradovićeve Albe, a biće interesantno videti kako će se snaći 20-godišnji Nedim Buza.



Ostali: Izraelci nemaju nikakvu dubinu u timu – još im igra čak i Janiv Grin, koji nas je upropastio na EP 2007. godine – ali ima nekoliko istaknutih pojedinaca. Sve što mu se ne dozvoljava da radi u Kingsima, Omri Kaspi će raditi u reprezentaciji jer je glavni igrač i najveće ime u timu. Ipak, Izrael ima još nekoliko vrlo dobrih igrača – Jogev Ohajon je plej koji već nekoliko godina igra u Makabiju i svaki zadatak odradi zadovoljavajuće, a Gal Mekel, novo Zvezdino pojačanje, odličan je pik-en-rol igrač, vrlo je brz i može da razigra ekipu.

Na poziciji centra je D’Or Fišer, koji je imao solidnu sezonu u Uniksu i koji preti i šutom sa poludistance, a Lior Elijahu ume da bude nezgodan svojim atipičnim stilom igre, iako mu je karijera u padu. Naturalizovali su i Šona Dosona, ’svingmena’ kojem su eksplozivnost i atleticizam glavne karakteristike. Uzevši u obzir osobine vodećih igrača, od Izraela možemo očekivati brzu košarku.

Tim i igra reprezentacije Poljske ne menja se već godinama, a uglavnom se sve vrti oko Marćina Gortata, centra koji igra značajnu ulogu u NBA ligi već nekoliko sezona. Sada su naturalizovali Ej-Džeja Slotera, koji je prošle sezone nastupao za PAO i odlikuje se izvrsnim šutom za tri poena.

Veću ulogu dobiće i 216 cm visoki centar sa Gonzage Pšemek Karnovski, koji ima 21 godinu i u budućnosti bi trebalo da nasledi Gortata. Damijan Kulig je sjajno igrao u Turovu prošle sezone, četvorka sa dobrim šutom za tri poena, a Poljaci očekuju mnogo i od tandema na krilnoj poziciji – Adama Vačinskog, koji je odigrao sjajno u Komposteli prošle sezone, i 22-godišnjeg atlete Mateuša Ponitke.

Selektor Finske Henrik Detman najavio je podmlađivanje ekipe, ali će glavnu reč ipak voditi iskusniji igrači sa Peterijem Koponenom na čelu. Uz njega, tu je nekoliko Amerikanaca – Šona Hafa i Džeralda Lija poznajemo već nekoliko godina i oni su rođeni u Finskoj jer su im očevi takođe igrali košarku u toj zemlji, a novi Finci su Džamar Vilson i Erik Marfi.

Vilson je oženjen Finkinjom, naučio je i jezik, igra pleja i prošle sezone nastupao je za francuski Ruen. Marfi je bio član tima i prošle godine na Svetskom kupu, igra na poziciji krilnog centra i od sledeće sezone nosiće dres Bešiktaša.

Od Finaca ćemo videti dosta soliranja Koponena, mnogo šuteva za tri poena (tu je i Sasu Salin) i brzu, neretko neorganizovanu igru.

Ne bi bilo iznenađenje da u grupi B bude vrlo zamršena situacija, da se formiraju razni krugovi, tako da će bukvalno svaki koš biti važan. Verovatno neće biti baš vrhunske košarke, ali biće uzbudljivo.

[Sloba]

B: Srbija i ostale "aždaje"

Berlin će biti domaćin ’grupe smrti’ – odavno nije viđena tolika razlika u kvalitetu u odnosu na sastave ostalih grupa.

Moćna Španija, svetski vicešampion Srbija, domaćin Nemačka, kompletna Italija i nepredvidiva Turska. I siroti Island, koji će služiti jedino za popravljanje koš-razlike.

Favorit: Ne igraju im Kalderon, Rubio, Navaro i Mark Gasol, ali Španija i dalje poseduje veoma jak tim. Možda nemaju onaj oreol nepobedivosti kojim su se ponosili sve do pre nekoliko godina i utisak je da više nemaju toliki broj kvalitetnih igrača, pa će spomenuti izostanci ipak uticati na dubinu tima.

Naravno, najviše će se osetiti odsustvo mlađeg Gasola – Pau igra sjajno uprkos godinama, ali neće moći baš na svakoj utakmici na parketu da provodi 35+ minuta. Njegova zamena biće mladi Giljermo Ernangomes – ima 21 godinu, visok je 208 cm i posle sjajne sezone u Sevilji potpisao je za Real Madrid. Ipak, mora još da napreduje i nedostaje mu iskustva na najvećoj sceni, pa bi ’Furija’ mogla ponekad da igra i sa nižom postavom, u zavisnosti od protivnika.

Jedna od prednosti jeste što se svi međusobno poznaju, naročito oni koji na Evrobasket dolaze posle fenomenalne klupske sezone sa Realom – Rodriges, Ljulj, Fernandes i Rejes, a tu je i Nikola Mirotić, koji im je bio saigrač do prošle sezone.

Ćaćo možda nije blistao individualno kao pretprošle sezone, ali je i dalje među najboljim plejmejkerima Evrope, Ljulj je neprocenjiv u odbrani i u napadu iz senke, a Rejes donosi iskustvo i smirenost. Rudi je bez sumnje izvanredan košarkaš, raznovrsniji od Navara, ali čini se da mu nedostaje ’ubilački instinkt’ i specijalizovanost za velike utakmice koji su krasili La Bombu.

Odlazak u Bulse ispostavio se kao pravi potez za 35-godišnjeg Gasola, igra kao u najboljim danima, uz to su ga godine učinile i lukavijim, mada se čini da je sada nešto češće sklon oscilacijama.

Gijom Vives je dobio prostor u Valensiji i dosta je napredovao, San Emeterio uvek može da donese timu kvalitetne minute, a Pau Ribas zbog svoje racionalosti takođe spada u tip igrača idealan za ’pomoćno osoblje’.



Srbija: Gledajući imena u sastavu, Srbija ima bolje popunjen tim u odnosu na prošlo leto. Sada će Orlovi morati ranije da polete – na SP je forma tempirana za drugu fazu, ali sada je grupa izrazito jaka i četvrto mesto verovatno donosi sudar sa Francuskom, pa će naši od starta morati da budu na vrhuncu.

Možemo da žalimo za Bobanom Marjanovićem, ali šta je, tu je – Raduljica je prošlog leta blistao uprkos slaboj klupskoj sezoni, na pripremama deluje vrlo dobro i nema razloga da ne odigra na visokom nivou i sada, pogotovo u napadu. Na njemu će sada biti i veći pritisak jer nema Krstića, ali dobiće adekvatnu podršku sa klupe u vidu Milutinova i Kuzmića, koji će biti značajani pre svega u odbrani i skoku.

Najveća snaga tima jeste tandem Teodosić-Bjelica.Teo uliva sigurnost ostalima, istinski je vođa i u reprezentativnom dresu bezbroj puta je dokazao da sa uspehom može da preuzme odgovornost. Posle briljantne klupske sezone, Bjelica je za nijansu smeliji i opušteniji nego što je bio, što će omogućiti njegovim raznovrsnim kvalitetima da još više dođu do izražaja.

Stefan Marković u dresu reprezentacije skoro uvek igra bolje nego u klubu, radi tačno ono što se od njega traži, a Bogdanović je u Fenerbahčeu popravio odbranu i postepeno ubacuje nove dimenzije u svoju igru, uz napadački repertoar na kojismo navikli. Samo da leđa budu u redu.

Nikola Kalinić bio je otkrovenje pretprošlog leta, pa i prošlog je mnoge iznenadio, ali sada se već ozbiljno računa na njega, pogotovo što je u Zvezdi pokazao osobine ratnika i igrača koji je svakom timu preko potreban.

Erceg se mučio sa povredom na pripremama i ne deluje kao da se potpuno uklopio u tim, ali njegovi poeni mogli bi da budu značajni iz drugog plana. Takođe, sa njime Đorđević dobija dodatne opcije u zavisnosti od protivnika – Bjelica na trojci ili Bjelica i Erceg na četvorci i petici.

Brza košarka sa čvrstom odbranom, to je ono na čemu selektor insistira, a na raspolaganju ima igrače koji to mogu da sprovedu u delo. Očekivanja su srazmerno veća, ali naši momci su im dorasli.



Turska: Retko prave dobar rezultat kada igraju u inostranstvu, mada će se sada osećati kao kod kuće zbog brojne turske dijaspore u Nemačkoj. Atmosferu u reprezentaciji remete i stalne čarke na relaciji selektor Ataman-Fenerbahče, pa su tako iz Fenera pretili da će povući svoje igrače iz tima. Od toga nije bilo ništa, ali teško da se može reći da je sve idealno pred početak EP.

Najveće ime u selekciji Turske jeste Ersan Iljasova, koji je već sedam sezone važan igrač u Milvoki Baksima. Iljasova ima brojne kvalitet – šut za tri poena, skok... Međutim, čini se da nema onaj koji je ovom timu Turske najpotrebniji – mentalitet vođe. Nedostaje Iljasovi pobedničkog duha i žara koji karakteriše vrhunske košarkaše, a on bi trebalo da bude lider tima.

Tu je Bobi Dikson, ili Ali Muhamed, omaleni plej koji je sa Karšijakom osvojio titulu i koji će i u Turskoj uzimati mnogo šuteva. Skok bi trebalo da bude velika snaga Turske, pošto je to najveći kvalitet i Erdena i Savaša i Aldemira, mada se nijedan od njih trojice ne može pohvaliti napačkim arsenalom.

Spoljna linija dosta je tanka – prvi šuter je Melih Mahmutoglu, koji nije baš dobijao redovno šansu u Feneru, mada je činjenica da poseduje precizan šut za tri poena. Turska ne bi bila Turska bez Sinana Gulera, koji željom i inteligencijom zna da nadoknadi objektivne nedostatke, a Čedi Osman imao je problema sa povredom i ne dolazi skroz spreman.

Ostatak ekipe uglavnom čine ili mladi ili nedovoljno dokazani igrači – Heršek, Balbaj...

Na prvi pogled, deluje kao da je Turska prvi kandidat da bude ta koja će uz Island završiti takmičenje u grupi, ali ipak imaju tim koji zahteva oprez i nije isključeno da neko od mladih proigra.



Nemačka: Ovog leta za Nemačku će na velikim takmičenjima debitovati Denis Šreder, plejmejker koji je prošle sezone bio džoker sa klupe Atlanta Hoksa. Dirk Novicki verovatno žali što ranije nije imao saigrača poput Šredera, a ovo će im biti prva, možda i jedina prilika da zajedno ostvare veliki rezultat.

Dirk, takav kakav je, prepustio je Šrederu ulogu lider rekavši da je ceo tim iza 21-godišnjeg pleja čija je majka iz Gambije, a otac Nemac. Denis je izuzetno brz, prodor i asistencije su mu jače strane, ali će na šutu morati još da radi. Međutim, tempom kakvim je do sada napredovao, neće biti čudo ako Šreder u najskorije vreme proširi svoj domet.

Novicki je u junu napunio 37 godina i nesporno je da nije više onaj stari, u smislu da ne može baš sâm da igra, ali je uprkos tome i dalje ogromna pretnja za sve odbrane – lakoća sa kojom stvara poziciju za šut, pogađa, vodi tim nastavlja da zapanjuje i tera sve iskrene ljubitelje košarke da žele da Dirk igra što duže.

Vodećem tandemu biće neophodna podrška i imaće je u nekoliko igrača – uprkos nezadovoljstvu minutažom, centar Tibor Plajs imao je solidnu sezonu u Barseloni, Hajko Šafarcik ume da ’poludi’ i da pogađa trojke u nizu, a i Gavel je dobar plej sa preciznim šutom za tri. Bencing mnogo oscilira, ali donosi skočnost i atleticizam, a minute tokom priprema dobijao je i mladi ’svingmen’ Bajerna Paul Zipser.

Uz podršku sa tribina, drugi krug za Nemce nije daleko.



Italija: Odavno Azuri nisu imali veći broj kvalitetnih košarkaša – istina, i u prošlosti su imali izuzetne individualce, ali nisu uspevali da ih uklope u tim, pa su na terenu delovali haotično i previše su solirali.

Da li će sada uspeti da naprave pravi kolektiv, pitanje je na koji nam samo utakmice na Evrobasketu mogu ponuditi odgovor, ali materijala i te kako ima. Uprkos brojnim problemima sa kolenom, Danilo Galinari i dalje je fantastičan igrač – snažan na prodoru, precizan u šutu za tri poena, a vrlo je koristan i u skoku, pogotovo u evropskoj košarci.

Nije on jedina NBA zvezda u timu Italije – Marko Belineli ume da pogodi iz neverovatnih pozicija, ali u dresu Italije u prošlosti je previše forsirao. Isto se može reći i za Andreu Barnjanija, koji je često delovalo nezainteresovano, kao da je izbegavao kontakt-igru i uglavnom se fokusirao na šut za tri poena – da se razumemo, i te kako ume da pogodi, ali nije baš poželjno da se samo na to svodi igra centra koji je visok 213 cm.

Luiđi Datome nije se najbolje snašao u NBA ligi, sledeće sezone igraće za Fenerbahče, ali to ne oduzima ništa od njegovog kvaliteta – igra pametno i na različite načine ume da ugrozi koš.

To nije sve što Italija ima da ponudi – tandem Emporio Armanija Danijel Heket-Alesandro Đentile biće vrlo značajan na spoljnim pozicijama, a Italija ima i nekoliko igrača koji mogu da kazne ako protivnik previše pažnje posveti glavnim zvezdama – Nikolo Meli, Pjetro Aradori, pa i krilo Ređo Emilije Aćile Polonara.

Island: Jasno je da u ovoj grupi Islanđani nemaju šta da traže – ne bi se plasirali dalje ni u jednoj grupi, ali u ovoj bi svaki poraz sa razlikom od desetak poena bio uspeh, dok bi eventualna pobeda sigurno bila senzacija šampionata. Jon Stefanson, bek koji je prošle sezone igrao za Unikahu, jedino je poznato ime široj javnosti i najbolji igrač Islanda. Očekuju dosta i od pleja Trikale Herdura Vilhamsona i Logija Gunarsona, koji su poneli veliki teret u kvalifikacijama. Ipak, sve je to tanko i Island je verovatno jedan od dokaza da je 24 ekipe previše za Evrobasket.

[Sloba]

C: NBA Grci protiv Darija, Marija i "onog drugog" Dragića

Publika u Zagrebu će imati priliku da vidi spektakl sastava koji mogu da pobede svakoga, ali i da totalno razočaraju.

U svakom slučaju, Grčka je već viđena na prvoj poziciji, Slovenija i Hrvatska ne bi trebalo da imaju veće probleme, ali će Makedonija biti u situaciji da se brani od naleta Gruzije i Holandije, koja je već iznenadila jednog favorita u kvalifikacijama.

Favorit: Spanulis diriguje Grčkom, ostali pomažu



Nema više Dijamantidisa, Papalukasa, Focisa, Carcarisa... Grčka u Zagreb stiže u mešovitom sastavu, ako postoji definicija maksime “mladost i iskustvo” onda je to tim koji predvodi selektor Fotis Kacikaris.

Sve će i dalje da se vrti oko Vasilisa Spanulisa, čoveka koji je gotovo sam doneo dve evroligaške titule Olimpijakosu, a kako se reaguje u teškim situacijama najbolje znaju Jorgos Printezis i Vangelis Mancaris, iako će on imati daleko manju ulogu nego u Pireju.

Veliku snagu timu daje Janis Adetokumbo, a jedina problematična pozicija je ona pod košem. Pitanje je koliko može Kosta Kufos. Poslednju kvalitetnu sezonu odigrao je još u Denveru, a od tada je proveo dve ne tako sjajne godine u Memfisu. Prešao je u Sakramento da obnovi karijeru uz Demarkusa Kazinsa na terenu, ali i Šekila O Nila i Vlada Divca.

Na ovom turniru moraće da mu pomognu Janis Burisis i Kostas Kajmakoglu. Iako imaju 31, odnosno 32 godine, već se smatraju veteranima, ali nikako nije sporno da igranje u reprezentaciji može da deluje osvežavajuće. Nije i da nisu odmorni, nisu se previše naigrali prošle sezone, pogotovo Burusis.

Grčka je sigurna za prolaz dalje, možda i sa maksimalnim učinkom, a da će pružiti tvrdu košarku sa evropskom osnovom i NBA osećajem ne treba sumnjati. Iako u godinama, Spanulis može još mnogo da trči, Zizis takođe, a šanse za šuteve iz prodora bekova čekaće Kostas Papanikolau i Stratos Perperoglu.

Svakako, Adetokumbo je zvezda u usponu, njemu će se davati mnogo mesta jer je on već igrač koji pravi razliku.

Poslednji voz: Ko će biti "glava" umesto Zorana Dragića?



Nisu se Slovenci predavali protiv Srbije, ipak, Nemanja Bjelica je prebacio u “Bodiroga-mod” i tu nije bilo spasa od poraza. Poraženi su i u uzvratnom duelu u Banjaluci.

I pred ovom selekcijom je period tranzicije. Ustvari, taj period je krenuo pre nekoliko godina, međutim nije to išlo lako, što se dešava i drugim selekcijama, o Srbiji smo pisali prošle godine.

Sedmo mesto na Mundobasketu u Španiji je sjajan rezultat za državu sa toliko malo stanovnika. Slovenija je uvek imala vrhunski kvalitet, međutim, on kao po nekom pravilu nije dolazio do izražaja, jednostavno, pojedinačni talenat nije stvorio kolektivni uspeh.

Era Gorana Dragića je, nadamo se, samo prekinuta. Njegov brat Zoran će probati da preuzme odgovornost, znaće kada treba stane na loptu, ali i odigra ono što je do skora radio Boštjan Nahbar, doduše, koristeći drugačije oružje.

Talenat postoji, samo je pitanje koliko Jaka Klobučar može da bude pouzdan na mestu plejmejkera. On je jedan od igrača zaglavljenih između pozicija, a alternativa mu može biti još jedan košarkaš sličnog profila - Nebojša Joksimović.

Problem je i povreda Eda Murića. Nije imao sjajnu sezonu u Partizanu, ali je jako značajan za kompletnu fizionomiju nacionalne selekcije.

Omić i Balažič imaju potencijal, Prepelič takođe, međutim, nedostaje njima iskustva na velikoj sceni, a na spoljnim pozicijama Blažič i Klobučar ne ulivaju veliko poverenje. Jedina karta na koju može da igra selektor Jure Zdovc je mladost, harizma, trenutak inspiracije i momenat sreće. Nije daleko druga faza, ali se treba izboriti za nju.

Komšije: Dario i Mario, a Makedonci na novom početku



Trenutno ne postoji talentovanija reprezentacija od selekcije Hrvatske. Neka je tako i zbog samo dva igrača. Dario Šarić i Mario Hezonja su spremni da preuzmu komandu, jedino je pitanje ko će da ih isprati. Tu će biti Bojan Bogdanović, kao prva zvezda tima. Pored poenterskog učinka, moraće da obavlja i ulogu "korektora" dvojici mlađanih, ako se preterano "zaigraju".

Ukoliko Krunoslav Simon uspe da bude na nivou svojih godina, ako Ante Tomić opravda očekivanja, dvojac mlađanih momaka može da bude lansiran u sam vrh evropske košarke.

Opet, organizacija igre je veliki problem, Lafajet se povredio, vraćen je Drejper, a Ukića i Stipčevića je već bilo previše na šampionatima. Nikada do kraja nisu uradili posao kako treba.

Ako ništa, reprezentacija Hrvatske će nam pružiti rastrčanu igru Šarića i Hezonje, Džordanovu siluetu na dresovima, a vrlo moguće i kvalitetnu predstavu u drugoj fazi takmičenja.

“Nije Makedonija ono što je nekad bila” – to tako čudno zvuči, ali ima velike istine. Bo Mekejleb se zahvalio na prilici da igra Evropska prvenstva, ponovo veliki teret pada na Vladu Ilievskog.

Veći deo ekipe je iz domaćih timova, a od novih lica tu je jedino Ričard Hendriks, koji će pokušati da nadomesti penzionisanje Pere Antića.

Ovog leta je Košarkaški savez potresao odlazak selektora Aleksandra Džikića, a vruć krompir je bačen u ruke Marjana Srbinovskog. Makedoniji je ovo treće uzastopno pojavljivanje na Evrobasketu, prvi put bez Mekejleba. O tome šta posle omalenog momka iz Nju Orleansa pročitajte u posebnom tekstu.

Ostali: Srbin na klupi Gruzije, Holanđani za istoriju



Holandija je na spektakularan način stigla do Evrobasketa. Crna Gora je slovila za velikog favorita, međutim gotovo anonimna ekipa upela je da dokaže da se može parafrazirati ona da “danas svi igraju fudbal”.

Holandija igra i košarku. Nijedno ime vam neće ostati u uhu, teško ćete se odlučivati da gledate utakmicu da biste videli njih, međutim sam način na koji su izborili mesto među evropskom elitom dovoljan je razlog za pažnju. O njima i ostalim autsajderima pročitajte u posebnom tekstu.

Prvi put posle 26 godina su na Evrobasketu, mogu da stvore probleme rivalima, neće ih biti lako slomiti, ali bi samo pukom srećom mogli nešto više od pristojne predstave u prvoj rundi pred povratak kućama.

U trku za Slovenijom ući će Gruzija, pojačana Džejkobom Pulenom ima određeni kvalitet i svakako veće iskustvo od Slovenaca. Aleksandar Džikić je dobio otkaz u Makedoniji, ali će Srbija imati još jednog predstavnika na šampionatu.

Igor Kokoškov je već nekoliko godina u Gruziji, a ako dovede spreman tim, sa pravim stavom, može da napravi iznenađenje, pre svega zbog ranjivosti ostalih, na papiru jačih protivnika u grupi.

U timu ima sjajne košarkaše iz nekoliko generacija. Zaza Pačulija je i dalje tu, karijera mu se polako završava, međutim on i dalje ima snage da odigra na dva fronta, u NBA i u reprezentaciji. Od njega mnogo može da nauči Toko Šengelija. Nije uspeo u prvom pokušaju preko bare, ali vrata mu nisu zatvorena.

Na krilnim pozicijama Kokoškov može da se pohvali dvojicom igrača koje bi svaki trener voleo da ima u timu. Manučar Markoišvili i Viktor Sanikidze imaju mnogo kvalitetnih utakmica iza sebe, znaju kako se pobeđuje, a način na koji nastupaju poslednjih sezona, iako u već srednjim košarkaškim godinama uliva veliko poverenje. Makedonija je bliža povratku kući, a Gruzija može da poremeti račune i favoritima u grupi.

[Sloba]

D: Bitka za Baltik, Češka i Belgija čekaju ishod

Riga će biti centar baltičke košarke, Letonija, Litvanija i Estonija vodiće poseban rat koji će pokušati da iskoriste Češka, Ukrajina i Belgija.

Ukoliko, prema očekivanjima,”strada” nacionalna selekcija sa plavom štraftom na zastavi, rat će se voditi i među nebaltičkim učesnicima grupe D. Šanse su im gotovo izjednačene.

Favorit: Valančunas u pokušaju da zaseni Sabonisa



Stara slava ne bledi, pogotovo u ovakvoj konkurenciji. Prebogata istorija je jednostavan razlog da se ova selekcija Litvanaca izbori za nešto veliko. Imaju godine, ali imaju i mladost, kao i nova lica koja su proteklih godina blistala u Evroligi.

Prva figura je bez konkurencije Jonas Valančunas, momak koji je već kao tinejdžer nagoveštavao da će se oko njega vrteti ceo litvanski košarkaški svet. Već sada ima odlične reference, ali je ovo tačka gde on mora da dokaže da ima karakter koji može da se uporedi sa Sabonisovim.

Pored sebe ima odlične timske igrače, Kalneitis, Galijus, Mačijulis, Seibutis, Jankunas, Kuzminskas, sve su to košarkaši koji imaju ulogu, ne iskaču iz kalupa, znaju svoj posao. Problem bi mogao da bude nedostatak svežinepošto su svi oni igrali značajne role u svojim timovima protekle sezone.

Prolaz dalje ne bi trebalo da bude upitan, ali činjenica da brane srebro osvojeno u Sloveniji predstavljaće dodatni motiv koji može da bude jači od umora.

Tokom leta su odigrali sjajno, dva puta pobedili Australiju, a jedini poraz nanela im je Hrvatska. U pojedinim analizama predviđa im se plasman u polufinale, rame uz rame sa Srbijom, Španijom i Francuskom.

Nije da im je do košarke...



Najmlađi tim šampionata dolazi iz države koja se teško može nazvati tako. Tenzije u Ukrajini se neće smiriti bar još neko vreme, pa je na reprezentaciji veliki moralni teret.

Nijedan igrač u timu nema više od 28 godina, a na nesuđenom pojačanju Partizana pre nekoliko godina, centru Kirilu Fesenku je da bude osnov tima sastavljenog od igrača koji na pomen ne predstavljaju nikakvu opasnost.

Odlazak Majka Fratela je povukao otkaze Sergeja Gladira, Vjačeslava Kravcova, Sergeja Liščuka, Olekseja Pečerova i Olekseja Lena.

U timu će biti poznato lice sa ovih prostora, Oleksandar Lipovij, a Fesenku će u napadačkim akcijama najveća podrška biti Maksim Pustozvonov i Maksim Kornijenko.

Tradiciju angažovanja Amerikanaca nastavio je Džerom Rendl, pošto je Judžin Džeter sporazumno odbio poziv. Vremena za prilagođavanje bilo je vrlo malo, ali plejmejker ima dovoljno evropskog iskustva da odgovori bar na deo zadataka.

Komšije: Letonci bi da skinu krunu Litvaniji, a Estonija?



Stalna je enigma zašto Estonija nikada nije imala kvalitetnu košarkašku selekciju. Išlo se teritorijalnom analogijom, kad mogu Litvanci i u manjoj meri Letonci, zašto i treći baltički predstavnik nema slične rezultate.

Ogromne pauze između pojavljivanja na velikim takmičenjima potpuno su u drugi plan stavile Estoniju, a tek poneki kvalitetan igrač podseti da se i u ovom delu nekadašnjeg Sovjetskog Saveza nešto dešava između dva obruča.

Kristijan Kangur je jedan od poslednjih, u dresu Montepaskija je beležio sjajne partije u Evroligi. U reprezentaciji je kapiten, prvo i osnovno oružje, pod oba koša. Velike zasluge za plasman na Evrobasket kroz kvalifikacije idu Gertu Dorbeku i Gregoru Arbetu.

Ipak, problem sa kojim se Estonija suočila je slaba igra protiv tvrdih rivala, Bugarska je uspela da je pobedi čistom energijom i jakom odbranom. Stvar karaktera je značajna kod Estonaca, Bugarskoj su potom ubacili 116 poena. Širu priču o estonskoj košarci pronađite na ovom linku.

Upoznali smo se i sa letonskom košarkom, braća Bertans su bila zastupljena u domaćim medijima, ali i još nekolicina momaka sa izrazitim talentom i borilačkim instinktom. Ovo im je osmo prvenstvo za redom, nije bilo većih rezultata, ali redovno stavljaju do znanja da su tu.

Dodatni motiv biće domaćinstvo, treba odbraniti kuću od komšija, a postoje velike šanse da će duel sa Litvanijom odlučiti ko je gazda Baltika. Visoka pozicija Kristapsa Porzingisa dodatno je dala na značaju letonskoj košarci, međutim mlađanog momka neće biti u sastavu.

Ipak, talenta, visine i mršavosti ne manjka, Kaspars Berzins je jedan od igrača koji će morati da preuzmu inicijativu, dok bi Dairis Bertans mogao da preuzme kontrolu od već veterana Janisa Blumsa. Tokom leta je potencijal nagovestio 21-godišnji plejmejker Ingus Jakovič, ali će on sačekati svoju šansu iza Janisa Strelnieksa, bar na startu prvenstva.

Estonija će verovatno ostati da isprati sa tribina svoje komšije, Letonija ima šansu da ugrozi primat Litvanije, bar u teoriji.

Ostali: Belgija sa Lodžeskim, Češka na krilima Veselog i Satoranskog



Belgija kreće možda najjače ikada. U odnosu na turnir od pre dve godine, u sastavu neće biti petorice igrača, koji su ili završili karijere ili se oprostili od reprezentacije. Ipak, godina ne manjka. Ponovo je lider tima Aksel Ervel, a debi će sa 34 godine zabeležiti plejmejker Lionel Bosko.

Zbog njega je selektor Edi Kastels sa spiska eliminisao 20-godišnjeg Emanuela Lekonta.

Najveće ofanzivno oružje tima biće Met Lodžeski. Nije mu se dalo da zaigra na prethodnom Evrobasketu, ali je nastavio sa dobrim igrama u Olimpijakosu i ima nameru da se sa kolegama iz kluba sretne u narednoj fazi takmičenja.

Ako pretpostavimo da će Litvanija i Letonija gotovo sigurno dalje, Belgija se nalazi odmah tu iza, Estonija i Ukrajina bi mogle da se oproste već u prvoj fazi, a na Ervelu i drugovima je samo da ne kiksnu protiv slabijih rivala. Duel sa Češkom će biti presudan u borbi za bolju poziciju pred nastavak.

Češka je na prvi pogled sasvim dobra ekipa, ali će morati mnogo da radi, da bude savršeno ukomponovana da bi se uključila u borbu za sam vrh grupne tabele. Ima fenomenalan atletski potencijal, a dodavanje Blejka Šilba može da znači veoma dobro pojačanje u šutu.

Za dve godine su stariji i iskusniji Tomaš Satoranski i Jan Veseli. Plejmejker je dospeo u krem evropske košarke, Barselona je prošle godine svirala u taktu koji su joj nametali on i Mario Hezonja, dok je bivši košarkaš Partizana u viziji Željka Obradovića postao prva lažna petica u istoriji evropske košarke.

Duel sa Letonijom će u najavi biti spektakularan, a povoljan razvoj okolnosti mogao bi da odvede Češku dalje od očekivanog.

[Sloba]

Naših osam zlata

Svako vreme ima sve heroje, a ovi heroji bili su ti koji su oblikovali Srbiju, a pre toga Jugoslaviju u zemlju košarke.



Većina nas bez njihovih uspeha ne bi mogla da zamisli svoje detinjstvo, odrastanje i stasavanje i svaki trenutak nervoze, ljutnje i na kraju radosti ne bismo menjali ni za šta.

Bilo je neuspeha, među kojima je i razočaravajući Šampionat ’Starog kontinenta’ pre deset godina, kada smo bili domaćini, ali sećanje na njih bledi u odnosu na ono koje svi čuvamo na osam naših zlata.

Prvu medalju košarkaška reprezentacija SFRJ osvojila je 1961. godine na šampionatu koji je održan pod svodovima Beogradskog sajma. Prvo zlato došlo je 12 godina kasnije u Španiji i tu priča počinje, pošto je naš tim bio nezaustavljiv i dve godine kasnije u svojoj zemlji, a potom i 1977. u Belgiji.

Poslednja dva zlata pod zastavom SFRJ osvojena su 1989. i 1991. godine, a naredna tri svi se najradije sećamo, svakog na poseban način – iz Atine 1995, Barselone 1997. i Istanbula 2001.

Uz osam zlata, košarkaši naše zemlje, pod tri imena (pošto kao Srbija i Crna Gora reprezentacija nije osvojila nijednu medalju) upisali su još šest srebra i četiri bronze. Po tim uspesima su drugi najuspešniji u istoriji, a ispred je samo Sovjetski savez, odnosno Rusija.

Ali, krenimo redom...

Španija 1973.

Na sam pomen nekog od igrača koji je te godine branio boje Jugoslavije mnogi ljubitelji košarke bi se i danas naježili, a onda možete da zamislite kako je bilo njihovim rivalima – Krešimir Ćosić, Dražen Dalipagić, Dragan Kićanović, Zoran Slavnić, a Mirko Novosel na klupi.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=U5TVs6ZsHos[/youtube]

Do tada je retko ko mogao da zamisli da će neko moći da svrgne Sovjetski savez sa trona. Sovjeti su bili apsolutno dominantni skoro dve decenije, pošto su osvojili osam titula zaredom, ali Jugosloveni su bili ti koji su vrebali iz prikrajka, posebno posle 1970. godine, kada su se prvi put našli na krovu sveta. Dve godine ranije, SSSR je pobedio Jugoslaviju u finalu, a već tada naš tim je nagovestio da je vreme za najviši stepenik pobedničkog postolja. U „Palati sportova“ u Barseloni to se i desilo, i to apsolutno zasluženo.

Jugoslavija je prvu titulu osvojila bez poraza, a redom su padali Španci, Grci, Bugari, Italijani, Francuzi, Čehoslovaci i na kraju ponovo selekcija domaćina. O nadmoći našeg tima najbolje govori činjenica da je finale sa Španijom rešeno već posle prvog poluvremena, a rezultat je na kraju bio 78:67. Španci su za utehu imali to da je Vejn Brabender proglašen za najkorisnijeg igrača, a ne Ćosić, koji je obeležio šampionat, a bio je samo u najboljem timu.

Jugoslavija 1975.

Priliku da brani svoje prvo zlato, reprezentacija Jugoslavije je imala na svom terenu dve godine pošto je prekinula 16-godišnju dominaciju Sovjetskog saveza. Očekivao se jak odgovor Sovjeta, rešenih da iza sebe ostave neuspeh iz Španije, ali je naš tim bio još jači. Zlatnima iz Barselone pridružili su se sada već legendarni Mirza Delibašić i Rajko Žižić, pa nije postojala opcija da ne ponove uspeh.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=v_HE7tvnyl0[/youtube]

Reprezentacija Jugoslavije je grupnu fazu odigrala u Splitu, a utakmice su igrane još i u Karlovcu i Rijeci, a sama završnica održana je u novootvorenom beogradskom „Pioniru“. Jasno je bilo da izabranike Mirka Novosela čeka teži posao nego dve godine ranije, ali su oni hrabro prihvatili taj izazov i na kraju pokazali da sve ono što su postigli od Ljubljane 1970. nije bilo slučajno.

Evropsko prvenstvo je tada igrano po drugačijem sistemu, nije bilo plej-ofa, već se najboljih šest timova takmičilo u finalnoj grupi, a najbolji tim na kraju bila je Jugoslavija. Očekivano, odlučujuća utakmica bila je ona sa Sovjetskim savezom, koji je predvodio veliki Sergej Belov, a Jugosloveni su slavili sa 90:84 na oduševljenje cele nacije. Ovoga puta, Krešimir Ćosić je poneo MVP titulu, a uz njega u ’ol star’ timu šampionata bio je i Dražen Dalipagić.

Belgija 1977.

Tadašnja generacija jugoslovenskih košarkaša dominaciju je nastavila i na trećem Evrobasketu zaredom, čiji domaćin je bila Belgija. Osnova tima ostala je gotovo ista kao u Španiji i Jugoslaviji, a u timu su se našli i Žarko Varajić i Ratko Radovanović. Ponovo su Sovjeti pretili, ali su opet morali da se zadovolje srebrom, a Jugosloveni su pokazali da su stasali u ozbiljnu košarkašku naciju.

Za razliku od prethodna dva pohoda na krov ’Starog kontinenta’, reprezentacija Jugoslavije je poklekla na jednom meču, ali, srećom, u grupnoj fazi. Bolji od našeg tima bila je selekcija Čehoslovačke sa 111:103, a kasnije se ispostavilo da je to bio poraz bez ikakvih posledica. Ujedno, na taj način su izbegnuti Sovjeti u polufinalu, a put ka zlatu je bio otvoren.

Krešimir Ćosić je ponovo bio nezaustavljiv protiv Sovjetskog saveza, koji su jugoslovenski košarkaši sveli na samo 61 poen i ubedljivo slavili sa 14 poena razlike. Iako je bio junak trijumfa, Ćosić se posle dužeg vremena nije našao u najboljem timu šampionata, ali su u njemu tada bili Zoran Slavnić i Dražen Dalipagić, koji je poneo titulu najkorisnijeg igrača.

Jugoslavija 1989.

Dominaciji Jugoslavije u Evropi kraj je došao 1979. godine, kada morala da se zadovolji bronzom, ali se iskupila olimpijskim zlatom godinu dana kasnije u Moskvi. Na naredno zlato na ’Starom kontinentu’ čekali smo do 1989. godine i šampionata u našoj zemlji, kada se pojavila nova generacija, koju je samo nekoliko godina kasnije ’presekao’ rat.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ODXRnrwcfho[/youtube]

Zagreb je tada ugostio najbolje košarkaše kontinenta, a osnovu tima Jugoslavije činili su Dražen Petrović, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Jure Zdovc, Vlade Divac, Dino Rađa i Predrag Saša Danilović. Za tu reprezentaciju Jugoslavije može vrlo lako da se kaže da je bila jedna od najdominantijih na ’Starom kontinentu’. U prilog tome ide činjenica da svoje rivale pobeđivala prosečnom razlikom od 22 poena.

Mnogi su Sovjetski savez videli kao glavnog konkurenta Jugoslaviji za tron, što je i bio do polufinala, kada ga je pobedila Grčka. Grci, međutim, nisu imali šta da traže u finalu protiv izabranika Dušana Ivkovića koji su ih pregazili sa 98:77. Petrović je proglašen za najkorisnijeg igrača, a uz njega u najboljem timu šampionata našli su se i Paspalj i Rađa.

Italija 1991.

Reprezentaciju koja je osvojila zlato na Evrobasketu u Italiji 1991. godine mnogi su nazivali najjačim ne-NBA sastavom svih vremena, iako u sastavu nije bilo Dražena Petrovića. Igračima koji su dve godine ranije osvojili ’Stari kontinent’ pridružili su se, između ostalih, Aleksandar Đorđević i Zoran Savić, a posle raspada Jugoslavije ostao je žal što godinu dana kasnije, na Olimpijskim igrama u Barselone, nisu odmerili snage sa ’Timom snova’.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=5kPYPfO901E[/youtube]

U Rimu je viđena ’labudova pesma’ reprezentacije tadašnje Jugoslavije, koja nije imala pravog rivala na putu do petog evropskog zlata. Najbolji pokazatelj za to je verovatno finalna utakmica sa veoma motivisanom selekcijom domaćina, u kojoj su Ivkovićevi igrači slavili lagano sa 88:73. Toni Kukoč je tada poneo MVP titulu, a u idealnom timu šampionata uz njega je bio i Vlade Divac.

Sada, skoro 25 godina kasnije, uprkos zlatu, taj šampionat je postao sinonim za neke nekošarkaške stvari. Mnogi ga se sećaju po tome da je za vreme šampionata iz Ljubljane stigla direktiva da Jure Zdovc napusti ekipu, pa se Slovenac nije ni našao na pobedničkom postolju. Ubrzo su Hrvati objavili da više neće igrati za Jugoslaviju, da bi godinu dana kasnije ona bila suspendovana iz svih međunarodnih takmičenja zbog sankcija iz Ujedinjenih nacija. Ona je ostala na snazi sve do Evropskog prvenstva u Atini 1995. godine.

Atina 1995.

To što se desilo pre tačno 20 godina u prestonici Grčke za gotovo sve nas predstavlja najlepše sećanje vezano za košarku. Malo ko od konkurentata je verovao da će se izabranici Dušana Ivkovića biti ti koji će se naći na tronu, ali ne postoji lepši osećaj od onoga kada sve koji su sumnjali u vas uverite koliko nisu bili u pravu. Naša reprezentacija je posle ukidanja sankcija kroz kvalifikacije u Sofiji tražila put do Evropskog prvenstva u Atini, a kada ih je prošla, uz mnogo problema, više ništa nije bilo teško.

Upravo u Atini je izgrađena osnova tima koji će se, sa izuzetkom Olimpijskih igara 2000. godine, do 2002. godine i Svetskog prvenstva u Indijanapolisu sa svih velikih takmičenja vraćati sa medaljama. Od samog starta šampionata ’plavi’ su pokazali da žele najviši plasman, ali niko se nije usudio da priča o zlatu, o tome je bilo govora tek kada je stiglo polufinale.

Do tada je sve ukazivalo da su Litvanci glavni kandidati za zlato, predvodio ih je legendarni Arvidas Sabonis. Niko nije znao da izvrši toliki pritisak na sudije kao Litvanci, ali nešto su se pitali i naši košarkaši, koji nisu bili spremni da popuste. Pre velikog finala između Jugoslavije i Litvanije, naš tim je slavio protiv domaćina, a Litvanci protiv Hrvata.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ygjhhQgQ8CI[/youtube]

Litvanci su u finalu imali i podršku domaćih navijača, jer kao bi oni mogli da navijaju za Jugoslaviju, koja ih je prethodno porazila u borbi za finale. Ali, ni to, ni pritisak na sudije, ni pritisak igranja finala, ni pretnje da će izaći sa terena nisu mogli da im pomognu da dođu do evropskog trona. Jer, na drugoj strani je bio tim koji nema šta da izgubi, koji je imao Aleksandra Đorđevića, koji je odigrao jednu od najboljih utakmica karijere.

Đorđević je finale sa Litvancima završio sa 41 poenom, od kojih je bilo devet trojki, ali to nije bilo dovoljno da bude uvršten u najbolji tim šampionata. U njemu je bio Vlade Divac, a za najboljeg igrača prvenstva proglašen je Šarunas Marčuljonis.

Našem timu to nije bilo važno, jer su Đorđević, Divac, Dejan Bodiroga, Predrag Saša Danilović, Saša Obradović, Zoran Sretenović, Žarko Paspalj, Miroslav Berić, Zoran Savić, Dejan Tomašević i Dejan Koturović svi imali zlato oko vrata. Igrali su lepo, atraktivno i rezultat je došao, pošto su završili prvenstvo bez poraza, na kraju pobedivši Litvance sa 96:90.

Pored povratka Jugoslavije na tron, taj šampionat je obeležio i veliki skandal prilikom svečane ceremonije proglašenja pobednika. Hrvati su osvojili bronzu, trijumfom nad domaćinom, ali onog trenutka kada je na postolju trebalo da se nađu košarkaši Jugoslavije, oni su sišli sa trećeg stepenika i napustili ceremoniju.

Španija 1997.

Da je najbolji tim na ’Starom kontinentu’, reprezentacija Jugoslavije je pokazala na Olimpijskim igrama 1996. godine, na kojem je u finalu poražena od ’Tima snova’, a potom i u Barseloni godinu dana kasnije. U timu nisu bili Vlade Divac i Žarko Paspalj, ali to izabranike Dušana Ivkovića i Željka Obradovića nije omelo na putu ka cilju.

’Plavi’ nisu blistali od početka šampionata, doživeli su i poraz, a činilo se da će tako biti i u duelu sa Hrvatskom, ali se nešto pitao i Aleksandar Đorđević. Kao pet godina ranije, kada je Partizanu doneo titulu evropskog šampiona trijumfom nad Huventudom u Istanbulu, Đorđević je šokirao Hrvate trojkom u poslednjoj sekundi utakmice.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=8n8wNScJlpg[/youtube]

Ko zna šta bi bilo da je Đorđević promašio, ali srećom, o tome ne moramo da razmišljamo. Ta utakmica bila je prelomna za ’plave’, koje više ništa nije moglo da zaustavi na pohodu na zlato u Barseloni. Redom su posle padale Španija, Litvanija, Grčka i Italija u finalu. Samo finale nije bilo toliko atraktivno, što govori podatak da je viđeno samo 110 poena – 61:49, ali je naš tim bio ubedljiv.

Đorđević je proglašen za najboljeg igrača šampionata, ali zanimljivo za njega nije bilo mesta u najboljem timu Evrobasketa. U njemu se, ipak, našao Predrag Saša Danilović.

Turska 2001.

Poslednje evropsko zlato naši košarkaši su osvojili 2001. godine u Istanbulu, a svi se nadamo da na naredno nećemo morati još dugo da čekamo. Posle bronze na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1999. i razočaravajućeg učešća na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine došlo je do određenih promena u timu. Više tu nisu bili Aleksandar Đorđević i Predrag Saša Danilović, a u prvi plan su iskočili Dejan Bodiroga i Predrag Stojaković, kao vođe tima.

Iz ekipe koja je u Atini došla na krov Evrope uz Bodirogu ostali su samo Dejan Tomašević i Saša Obradović. Oni su bili tu da svojim iskustvom pomognu relativno mladom timu, koji je na najbolji mogući način opravdao ukazano poverenje. Bodiroga je preuzeo kapitensku traku od Đorđevića, a iako je u samo prvenstvo ušao sa frakturom nosa, sve je junački istrpeo i pokazao se kao pravi vođa.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=lP7TJWtyu84[/youtube]

Uloge koje su nekada imali Đorđević, Vlade Divac, Predrag Saša Danilović i ostali, sada su preuzeli Stojaković, Tomašević, Marko Jarić i Predrag Drobnjak i zasluženo vratili pehar u naš posed. Naš tim je od početka šampionata bio dominantan, a svoje rivale je dobijao prosečnom razlikom od 23,3 poena. U finalu je pala Turska, koja je očajnički želela zlato na svom terenu, a srušio ju je Vlado Šćepanović, odigravši utakmicu karijere. Stojaković je zasluženo bio MVP te godine i član najbolje petorke, u kojoj su se uz njega našli Dirk Novicki, Pau Gasol, Hido Turkolu i Damir Mulaomerović, što dovoljno govori kakve timove je Jugoslavija ostavila iza sebe.

Istoriju svih Evropskih prvenstava možete da pročitate u posebnom tekstu, a voleli bismo da čujemo i koje je od svih ovih osam ’naših’ zlata vama najdraže.

[Sloba]

Ertel odbio da zameni Dioa u Francuskoj pa pozvan Vesterman! Posle Srbije pratiće se najviše Francuska i Češka definitivno uz standardno komšije.

[zele]

Genijalno.

[Sloba]

Pa evo peče me mozak. :argh: Ne zna se ko ima goru programsku šemu - HRT ili RTS. Mrtva trka.

Maksimum dva prenosa i eventualno jedan snimak. Nema veze. Biće HD strimova. Bolje tako.

Sutra par zanimljivih utakmica ali naravno iz svakog termina valja pogledati po jednu a ja ću da pratim komšije i nas..

15:00 Poljska - Bosna i Hercegovina
18:00 Španija - Srbija
21:00 Hrvatska - Slovenija

Srećno i Makedoncima.

Sviđa mi se što mogu pogledati dosta utakmica ali mi se ne sviđa ako se ne varam u četvrtom kolu kada se skoro poklapaju utakmice Srbije i BIH kao i BIH i Hrvatske u jednom isto.

SREĆNO SVIM NARODIMA NEKADAŠNJE DRŽAVE KOJI UČESTVUJU, POGOTOVO SRBIJI, HRVATSKOJ I BOSNI!

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=I3xA0Y4hBm4[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=A815iNbzypQ[/youtube]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=2cxN625G4c4[/youtube]